nije to
jutarnja zemlja uzorana

(prstima sklanja kosu sa lica)

nije to
vetar kroz borovu šumu

(čizmama gazi po lišću)

nije to
boja vedrog neba

(nervozno ćuti o ničemu)

to je
miris zrelih kajsija

(skuplja ih i stavlja u bure)

to je
smeh zarazan, njen

(iz bureta sipa u kazan)

oko joj plavo
veliko ko kosmos

(peče rakiju)