search expand

terra alexandrica

nije to
jutarnja zemlja uzorana

(prstima sklanja kosu sa lica)

nije to
vetar kroz borovu šumu

(čizmama gazi po lišću)

nije to
boja vedrog neba

(nervozno ćuti o ničemu)

to je
miris zrelih kajsija

(skuplja ih i stavlja u bure)

to je
smeh zarazan, njen

(iz bureta sipa u kazan)

oko joj plavo
veliko ko kosmos

(peče rakiju)