Imam nepunih deset godina. Dubravka me ilegalno vodi u Osijek i, kod njenih, u Josipovac, na Ausweis što smo pozajmile od devojčice iz komšiluka, bez slike. Gledam u oči Unproforca i lažem, na čistom baranjskom, da sam zaboravila putovnicu, sa slikom, i da ćemo se vratiti večeras. Dobro, za to vraćanje ne lažem.

Kupile smo Bajadere u Krašu i Teen magazin, vraćamo se. Rešavamo tinejdž-testove, Têta celo veče pokušava da mi objasni šta znači „zabrijati“. Smejemo se. Ja do ušiju, Têta kroz muštiklu. Jedemo fiš. Mirno je. Kao da sam kod kuće, samo bolje. Jê.

Prvobitno objavljeno na Ajfelovom mostu