Oslonjena na površinu vode, leđima, ušne školjke nisam uronila. Ne-skroz-skvašena, kao da se nisam prepustila. Održavam se čistom voljom, pozitivnim mislima. Plutam, sva nekako besciljna.
Samo da voda ne okvasi uši – to me baš užasava.
Plutam dalje, ne znam da li -od-, ili -ka-.
U tom beskrajnom okeanu, sva sam skučena, u vodu do ušiju uvučena. Čeka me konačna odluka. Evo je, prodire, prva kapljica. Curi sve dublje, nema više povratka.
Plutam cela, zaronjena, možda je to sreća. #depresija #panika