search expand

Banatski prozori

Koliko god da pereš i ometlavaš banatske prozore, oko njih se uvek isprede najfinija mreža paučine, a na samim staklima se stvori suvi premaz banatske prašine (nije zlato, ali liči). Nisu to sad ne znam kakva arhitektonska rešenja (mada ima i zakonom zaštićenih primeraka), obično su okna obična, drvena, loše dihtuju, barem dve sezone (decenije) ranije farbana, ali kroz njih se gleda daleko, daleko, u svet i još dalje, u kosmos. U prozore se stavlja cveće, najčešće muškatle i petunije, ali i čuvarkuće i bosiljak, ako su gazde dostojne uzgajanja ovih biljaka. 

Nije retkost ni da iz njih vreba neka prozorska mačka, kućevna i fina. Pod banatskim prozorima se šapuće, a onomad su znali i tamburaši da svrate, da te do prozora doprate.

Kibicfensteri još uvek tu i tamo opstaju, nakrivljeni, ispupčeni, samo je sve manje onih što iz istih naulicu gledaju i vrebaju, kakvu žvrtvu, da joj osmehom uzvrate. Od svih banatskih otvora u svet, najvažniji su tavanski, bez stakala, što šunkama i ostalim visećim tavanskim robnim rezervama omogućavaju slobodan protok vazduha i vremena, kojeg je u Banatu uvek bilo na pretek, a koje nekako najsporije prolazi baš pored prozora, dok se čeka poštar sa pismima, ili knjigama iz belog sveta, koje nikako da stignu, djavo ih sakrio, kud sam ih i naručila…